Danas je Andrijevdan ili Mečkin Dan: Slava Srba plave krvi!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom Andreju, koji je prvi Hristov apostol, otuda nazvan Prvozvani i apostol Carigrada i Rusije.

0

Smatra se osnivačem carigradske Patrijaršije, a bio je i patron Ruskog carstva i doma Romanovih.

Andrijevdan, krsna slava koja se proslavlja 13. decembra po novom, ili 30. novembra po starom kalendaru, poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan 1806. godine Beograd oslobođen od Turaka.

Prema predanju, sveti Andrej je bio stariji brat apostola Petra i učenik svetog Jovana Krstitelja. Po silasku Svetog Duha, prvom apostolu Andreji palo je u delo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je i stradao.

U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima bili su brat i žena carskog namesnika Egeata. Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst.

Inače, Andrejev krst, često predstavljan na ikonama, u našem narodu je poznat kao Andrijin krst i čine ga dve linije iste dužine, ukrštene u obliku ćiriličnog slova H(X), ustvari u osnovi predstavlja grčki krst okrenut za 45 stepeni.

Iako razapet, ovaj svetac se sa krsta obraćao okupljenom narodu, propovedao hrišćanstvo i molio se Bogu sve do smrti. Prisutni narod je hteo da ga skine sa krsta, ali im vojnici to nisu dozvolili, a i kad su hteli po naredbi namesnika, nisu mogli – Bog im nije dao, prema predanju. Pred svoju smrt sv. Andrej se pomolio i izgovorio reči koje su ostale zabeležene:

“Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme da dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi, i učini da ne budem skinut s krsta pre no što Ti primiš duh moj!”

Nakon toga je umro. To se zbilo krajem novembra meseca 62. godine. Nakon nekoliko godina mošti svetog apostola Andreja preneo je u Carigrad, mučenik Artemije po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima svetog Luke i svetog Timoteja, u hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.

Narodni običaji

Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri. Tako se u istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva Mečkin dan.

Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih. Za Andrijevdan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom. Vodeničari prave “hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.

Izvor BKTVnews, SK Magazin
Povezane vesti
Prikazujem...