Danas slavimo Vavedenje: Dan kada je Bogorodica predata na službu Bogu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vavedenje, praznik kada je sv. Deva Marija uvedena u jerusalimski hram.

0

Sveto predanje kaže da Presveta Bogorodica vodi poreklo od loze cara Davida. Ona je živela u malom gradu Nazaretu, na obali Genisaretskog jezera, sa roditeljima Joakimom i Anom, koji su se stalno molili da dobiju dete, zavetovavši se da će ga posvetiti Bogu.  Molitva im je bila uslišena, i pod stare dane su dobili ćerku, nazvali su je Marija, što u prevodu znači suza ili od Boga isplakana.

Deva Marija je bila lepo, pametno i dobro dete, svojim roditeljima najveća radost. Kada je napunila tri godine, roditelji su je po obećanju, odveli u Jerusalim i predali na službu Bogu.

Na vratima hrama ih je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo u hram i postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama. Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima, bez osvrtanja. Približavalo se vreme da među ljude dođe Isus Hristos, Sin Božiji, Marija se pripremala na najsvetijem mestu da ispuni Božiju volju. U hramu je ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su 12-godišnju Mariju, predali na staranje rođaku, starcu Josifu.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, provodeći vreme u molitvi, čitanju i radu,  tako da je ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu. Pošto je bila izuzetno čestita, dobra, plemenita i pobožna, Bog je izabrao da bude njegova majka. Postavši Majkom Boga, Bogorodica je postala majka celog sveta.

Post uz molitvu nam pomaže da razmislimo, da se pokajemo, pomirimo sa svima, da pomažemo onima u nevolji i širimo ljubav prema bližnjem, kao glavnu hrišćansku vrlinu i najvažniju školu ljubavi.

Vera u Boga daje snagu i slabijem da pobedi jačeg, kao što je David Golijata. Tako je i srpski narod ustao s verom u Boga, pobedio sve osvajače i oslobodio se ropstva.

Za sve je potrebna sloga i vera u Boga.

Slava manastira Hilandar

Vavedenje je crkvena slava jedna od najvećih srpskih svetinja, manastira Hilandar. Uoči slave, služi se svenoćno bdenje, veličanstveno i carsko, uz učešće monaha iz svih svetogorskih manastira i drugih gostiju. Sprema se svečana hilandarska trpeza, takođe i večernji parastos svim ktitorima i priložnicima. U skladu sa drevnim običajem, svake godine na jedan dan, igumansko mesto preuzima iguman manastira Vatoped. Naime, posebne bratske veze između Hilandara i Vatopeda utemeljene su još za vreme sv. Save i sv. Simeona Mirotočivog, od tada praksa da igumani dva manastira zamene svoja mesta.

Foto: Shutterstock

I na ovaj svečani dan, na sv. Gori Atonskoj poštuje se Avato, zakon koji ženama zabranjuje pristup ovom ostrvu, u čast Blažene Bogorodice – igumanije Svete Gore, koja je jednom uverljivom propovedi, mnogobožačko stanovništvo preobratila u hrišćanstvo.

Običaji na današnji dan

U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. Običaj u takovskim selima bio je da se posle službe u crkvi svečano odevene i okićene cvećem iz venčanih venaca, okupe sve mlade koje su se ove jeseni udale.

Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja na Vavedenje važi običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.

Vavedenje je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom, a inače se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Po broju svečara, kao krsna slava, ovaj praznik se nalazi na 14. mestu.

Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.

I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično.

Izvor BKTVnews, SK Magazin
Povezane vesti
Prikazujem...