Istorijat Bjuika: Od obične bravarije do simbola luksuza

Verovali ili ne, pre nego što je postao zaštitni znak luksuza i inovacija u automobilskoj industriji, Bjuik se bavio, ni manje ni više – nego bravarijom.

0

Rođen u gradiću Abroath u Škotskoj, David Dunbar Buick se drugi put rodio u svojoj tridesetoj godini i to baš u momentu kada je otkrio benzinske motore. I baš taj reski zvuk agregata bio mu je prekretnica da ostavi svoju primarnu delatnost i posveti se mehanici. Tako je, do 1900. godine, proizveo impresivan broj motora koji su pokretali poljoprivredne mašine i brodove.

Strast prema motorima je ubrzo dovela i do osnivanja kompanije za proizvodnju istih koja je dobila ime Auto-Vim i Power Co. Međutim pošto je u nazivu kompanije nedostajalo ime osnivača, kompanija ubrzo menja ime u Buick Manufacturing Co. Tokom iste godine, menadžment dodatno simplifikuje ime kompanije oduzimajući joj “Manufacturing”. Kada su problemi korporativnog stila i imidža bili u potpunosti rešeni, Buick se usresredio na razvoj automobilskih motora. Akcenat je stavljen na težak rad koji je koji se Buicku vrlo brzo isplatio kroz OHV motor za koji je kompanija dobila i prvo veliko priznanje.

Priznanje je, između ostalog, stiglo i zbog dobrog položaja ventila. Upravo to je omogućilo da se motor smesti i u uže prostore, a da opet bude jednostavan i da mu mehaničari i vozači mogu lako prići, što je činilo značajnu razliku u odnosu na većinu automobila tog vremena. Iako je duet glavnih Buickovih inženjera, Eugene Richard i Walter L. Marr, uspeo da prenebegne i reši neke od važnih izazova u izradi motora, brend je, paradoksalno, ušao u fazu usporavanja prodaje.

Finansijske teškoće su dovele do toga da Buick i njegov glavni finansijer Benjamin Briscoe Jr. u septembru 1903. Firmu prodaju kompaniji koja je proizvodila automobile u gradiću Flint, država Mičigen, svega šezdesetak milja daleko do tadašnjeg sedišta Buicka u Detroitu. Na sreću, cela proizvodna linija je prebačena u Flint, što je Buicku omogućilo da se fokusira na dalji rad i razvoj, s obzirom da su ga novi vlasnici zadržali u kompaniji.

Uprkos pojavi prvog zajedničkog modela korporacije Flint-Buick 1904. godine pod imenom Model B, zajednička firma je i dalje bila na ivici provalije. Put ka ambisu se nastavio, oporavak i uspeh nisu bili na vidiku, pa kompaniji nije ostala nikakva alternativa osim da ponovo zatraži pomoć. James H. Whiting, tadašnji direktor Flint Wagon Works počeo je pregovore o statusu kompanije sa Williamom C. “Billy” Durantom, “kraljem” cele korporacije i budućim gazdom General Motorsa.

Prevashodno zahvaljujući dobrom njuhu za biznis, ali i neverovatnoj intuiciji i promotivnim veštinama, Durant je Buick izvukao iz provalije u koju je upao i krenuo uspešno da ga gura ka niši luksuznih i glamuroznih automobila, što je i bila prvobitna zamisao. ako Durant nije bio neki veliki fan automobila, odmah je uvideo potencijal Buick modela i bio je ubeđen da je pronašao “zlatnu koku”.

Zbog jednostavnosti i snage, Buick ubrzo postaje prepoznatljiv i tražen za loše terene i off road vožnju, pa je Durant izneo zahtev da se, umesto 40 planiranih, proizvede čak 1.000 jedinica. Iako se u međuvremenu desilo mnogo promena, kao što su izgradnja nove Flint fabrike i partnerstvo sa Charles Stewart Mottom, dobavljačem i budućim direktorom General Motorsa, upravo je Durant bio taj koji je spasio Buick od nestajanja.

Osvajanje trkačkih staza

Međutim, Durant se nije zadovoljavao time što je brend prevazišao probleme i stao na “zelenu granu”. Krenuo je u sledeću fazu, a ona je, zamislite, podrazumevala i osvajanje trkačkih staza. Njegov tim u kojem su, između ostalih, bili i Louis Chevrolet i Wild Bob Burman, je samo od 1908. do 1910. osvojio čak 500 trofeja.

Jedan od razloga ogromnog uspeha je i taj što je Buick 1908. godine, sa proizvedenih 8.820 jedinica, postao vodeći proizvođač automobila u SAD. Ipak, ni to nije bilo dovoljno, pa je novi automobil iz Buickove fabrike, Model 10, premašio sva očekivanja i svu dotadašnju prodaju jednog pojedinačnog modela sa čak 4.002 proizvedene i prodate jedinice.

Nastanak General Motorsa

Buickova popularnost je rasla takvom brzinom da je to Durantu dalo ideju i osnovu za stvaranje velikog holdinga. Tako je nastao General Motors. Dvadesete godine XX veka su bile zlatne za Buick i njegovu popularnost, a brend je, nekako, u to vreme postao i jedan od omiljenih među svetskim liderima. U pauzama između priznanja i nagrada, Buick je bio zauzet prelascima linije cilja i ispijanjem pobedničkih šampanjaca na trkačkim podijumima širom planete.

Brend je ubrzo osvojio ceo svet, automobili su učestvovali u velikim ekspedicijama, među njima i na prvoj moto turi kroz Afganistan 1923. godine. Buickom je, u tom velikom događaju, upravljao Lowel Thomas. Ipak, krajem dvadesetih stižu ne tako dobre vesti. Velika depresija je preplavila ceo svet, ubijajući mnoge kompanije.

Zahvaljujući kontinuiranom rastu, Buick je nastavio da održava svoju poziciju među vodećim američkim proizvođačima vozila tokom celog XX veka, a 90-ih godina poseban akcenat je stavljen na sedan verzije. Buick je ovaj težak period uspeo da preživi isključivo lansiranjem potpuno redizajnirane linije sportskih automobila Dynaflow sa automatskim menjačem i Ventiports sa izraženim hromiranim delovima i redizajniranim rešetkama hladnjaka koji su dodavali na luksuzu.

XXI vek predstavlja prekretnicu, jer je početkom 2000. godine rešeno da se akcenat, ipak, stavi, na razvoj novih kabrioleta i krosover modela. Proces restruktuiranja kompanije primorao je Buick i na razvoj novih modela više klase, kao što su LaCrosse, Lucerne i Enclave.

Povezane vesti
Prikazujem...