Jedinstveno iskustvo: Pet stvari koje obavezno treba uraditi na Kopaoniku

Kopaonik, naša srebrna planinska lepotica, okosnica srpskog turizma, po mnogo čemu je naj. To je najveći planinski venac i srpska najsunčanija planina, najveće skijalište u Srbiji i drugo najveće na Balkanu. Planina čije veličanstvene vrhove i prelepe padine sunce obasjava više od 200 dana u godini, mesto je koje svim ljubiteljima planinskog turizma garantuje vrhunski odmor bez obzira na doba godine.

0

Zato je Kopaonik jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji.

Osim skijanja, na Kopaoniku možete uraditi mnogo toga što će vam ostati u sećanju i što će vas terati da se kasnije ponovo vraćate njegovim gorostasnim predelima, njegovim vrhovima koji se kada je tmurno urivaju u oblake, a kada nebo zaplavi nude nestvarne i dramatične poglede koji sežu u velike daljine.

Područje našeg najvećeg planinskog masiva nudi sve što jedan ljubitelj prirode i aktivnog odmora samo poželeti može. Veličanstvena planinska priroda, brojna hidrološka blaga, raskošan biljni i životinjski svet, endemske vrste, čist vazduh i termalne banje… A uz sve ono što je priroda podarila Kopaoniku, i čovek je umešao svoje prste kako bi unapredio turizam ovog kraja.

Tako je nastao turistički kompleks sa najrazličitijim sadržajima, od restorana i kafića do modernih smeštajnih jedinica koje nude uživanje u vrhunskom komforu, bilo da su vam potrebni apartmani na Kopaoniku ili hotelski smeštaj.

U svakom slučaju, ukoliko planirate da se popnete na Kopaonik i istražite njegove lepote, dobro bi bilo da unapred imate neki plan šta biste sve trebali uraditi, jer jedan dolazak teško da je dovoljan da upoznate sve njegove lepote. Mi vam dajemo pet predloga šta uraditi na Kopaoniku.

1. OTISNITE SE U PUSTOLOVINU ISTRAŽIVANJA PRIRODE

Nacionalni park Kopaonik, sa 11 rezervata i desetinama spomenika prirode i drugih zaštićenih lokaliteta, pravi je raj za svakog avanturistu. Jedan tekst o Kopaoniku mali je da bi se opisale sve njegove prirodne lepote i znamenitosti, pa ćemo vam predložiti dva lokaliteta. Ionako se sva ta lepota ne može opisati rečima. Treba je doživet.

SEMETEŠKO JEZERO

Semeteško jezero, jedinstveni fenomen prirode, locirano je u ataru sela Semeteš, nedaleko od Nacionalnog parka Kopaonik. Jezero je ledničkog porekla, u njega voda dopire iz podzemnih izvora, održavajući konstantan nivo u kružnoj, levkastoj rupi prečnika oko 60 m, neproverene dubine. Dubinu jezera probali su da istraže mnogi profesionalni ronioci, ali su svi išli do desetak metara dubine, gde su osetili jaka strujanja koja su ih vukla niže, pa su se vraćali na površinu.

Glavna specifičnost Semetškog jezera jesu njegova ploveća ostrva, koja se pri vetrovitom vremenu kreću po površini i na njih se možete popeti i zaploviti po jezeru. Ovo plutanje na pokretnim ostrvima Semeteškog jezera predstavlja svojevrsnu atrakciju za svakog ljubitelja prirode. Selo Semeteš i njegovo jezero smešteni su na oko 5 km od turističkog centra i do njih se može stići obeleženom pešačkom stazom težeg nivoa, gde je ukupno vremensko trajanje pešačke ture 8-10 sati.

VODOPAD JELOVARNIK

Drugo odredište je Jelovarnik, jedan od rezervata prirode Nacionalnog parka Kopaonik. Centralna znamenitost ovog jedinstvenog lokaliteta prirode jeste vodopad Jelovarnik, koji formira Jelovarnički potok, spuštajući se niz strmine Kopaonika. Sa 71 metrom svoje visine, Jelovarnik spada u najveće vodopade Srbije. Tokom leta protok vode je 20 l/s, ali je za vreme obilnih padavina i topljenja snega, kad Jelovarnički potok nabuja, brzina i do 400 l/s.

Smešten u okruženju kopaoničkih stoletnih šuma, sa okolnom florom i faunom vodopad Jelovarnik, koji je među meštanima poznat i kao „Slap od sedam suza“ je čarobno mesto, prava oaza svežeg vazduha i razbujale prirode i idealna lokacija za najlepše fotografije Kopaonika.

2. UPOZNAJTE KULTURNO-ISTORIJSKA BLAGA KOPAONIKA

Na ovoj planini možete videti i mnoga istorijska svedočanstva, kriju se po padinama i liticama Kopanika brojne istorijske tajne.

SREDNJEVEKOVNO UTVRĐENJE KOZNIK I BRVENIK

Na vrhu jednog brega kupastog oblika, koji se uzdiže iznad reke Rasine do 921 metra nadmorske visine, na lokaciji Između gradova Aleksandrovac i Brus, smešteni su ostaci srednjevekovne tvrđave Koznik, zamka koji je najverovatnije podignut u drugoj polovini 14. veka, za vreme kneza Lazar Hrebeljanovića. O tome svedoče pronađene ruine građevina moravske arhitekture, graditeljskog stila karakterističnog za ovog srpskog vladara, kao i jedna povelja iz 1381. godine koju je knez Lazar lično uputio svetogorskom manastiru Velika Larva, i u kojoj se pominje “plemeniti grad Koznik“.

;feature=youtu.be

Postoje pisana svedočanstva o boravku kneginje Milice u Kozniku 1402, kao i njihovog sina Stefana Lazarevića, 1405. godine, kada je Stefan izdao dve povelje kojima ustupa tvrđavu Koznik Radiču Postupoviću, župskom vlastelinu i junaku narodnih epskih pesama i predanja. Utvrđenje Koznik je nakon turskih osvajanja nekoliko puta obnavljano i funkcionisalo je sve do kasnog 17. veka, kada je konačno napušteno. Danas se ovde nalaze ruine zidina i kula, a u prvoj polovini avgusta svake godine organizuje se manifestacija „Koznik-grad vitezova“, na kojoj se okupljaju strastveni zaljubljenici u vitešku veštinu iz brojnih zemalja.

Drugi srednjevekovni grad na području Kopaonika je Brvenik, smešten na strmoj litičastoj steni iznad mesta gde se reka Brvenica uliva u Ibar, nekoliko kilometara severno od Raške. Od utvrđenja za koje se ne zna tačno kada je podignuto, ali se pretpostavlja da potiče iz prednemanjićkog perioda, danas je na žalost ostalo malo toga za videti, ali je svakako vredno obilaska, utoliko pre što se u njegovom neposrednom okruženju nalazi više crkava i manastira iz srednjeg veka.

MANASTIRI NA KOPAONIKU

U bližoj okolini turističkog centra Kopaonik, u krugu od 25-30 km, možete posetiti i brojne srednjevekovne manastire.

Nedaleko od Brvenika, na području sela Pavlica nalaze se dva manastira: Stara Pavlica (prednemanjićko doba) i Nova Pavlica (druga polovina 14. veka). U blizini Raške, takođe uz reku Ibar, smešten je i manastir Kočul sa crkvom svetog Nikole koja je podignuta 1861. godine na ostacima srednjevekovnog verskog objekta iz prednemanjićke epohe.

Na području opštine Brus možete obići manastir Strmac (rani 14. vek), manastir Lepenac (takođe iz 14. veka), kao i ruševine manastira Milentija (sredina 15. veka). Manastir Drenča, podignut osamdesetih godina 14. veka pod ktitorstvom monaha Doroteja, smešten je na par kilometara od Aleksandrovca.

Ako ste vernik i ljubitelj crkvenog graditeljstva, naći ćete na Kopaoniku i desetine crkva iz raznih istorijskih epoha.

ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE NEBESKE STOLICE

Obavezno obiđite i arheološki lokalitet Nebeske stolice, u podnožju Pančićevog vrha, gde možete videti ruine većeg broja građevina iz kasnoantičkog doba, kao i ostatke hrišćanske bazilike. Na ovom lokalitetu, smeštenom na 1.800 m nadmorske visine, arheolozi su pronašli brojne artefakte koji potiču iz razdoblja od 3.-6. veka i koji se danas čuvaju u muzejima Srbije.

3. OKUPAJTE SE U KOPAONIČKIM BANJAMA

Još jedna potvrda da je Kopaonik bogato hidrološko područje, jesu njegovi lekoviti termalni izvori. Na Kopaoniku se nalaze dva banjska lečilišta.

JOŠANIČKA BANJA

Na samom početku Nacionalnog parka Kopaonik smeštena je Jošanička banja poznata po drugoj najtoplijoj vodi u Srbiji. Voda koja izvire u Jošaničkoj banji ima temperaturu od 78,5 stepeni i od nje je jedino toplija voda u Vranjskoj banji. Jošanička banja, udaljena dvadesetak kilometara od turističkog centra Kopaonika, naročito je pogodna opcija za posetu leti, kada radi akva park Draguljica, sa bazenom, veštačkim jezerom i nizom vodenih atrakcija. Zanimljivo je da je ovo banjsko lečilište koje nosi ime po prelepoj kopaoničkoj reci Jošanici, rodno mesto dve važne istorijske ličnosti. Tu su rođeni naša čuvena heroina Milunka Savić, kao i patrijarh srpski German.

LUKOVSKA BANJA

Druga banja na području Kopanika je Lukovska banja, u kojoj je poslednjih godina došlo do prave ekspanzije turizma. Smeštena na istočnim obroncima planine, u kotlini Lukovske reke, na 681 mnv, to je najviša banja Srbije, a termalna voda sa njenih izvorišta koristi se za lečenje mnogi boljki. Lukovska banja je prelepa leti, ali je naročito interesantan zimi, jer se zbog isparavanja tople vode sneg ne zadržava, a umesto njega, formira se gusta magla koja ovom banjskom mestu tokom zime daje neobičan izgled. Zbog ovih isparavanja, kao i zbog visokih vrhova koji se kao čuvari uzdižu okolo, Lukovska banja je tokom zime zaštićena od velikih hladnoća.

4. UŽIVAJTE U HRANI

Bilo da ste na Kopaniku leti i da ste se istrošili od istraživanja njegove prelepe prirode, ili ste došli na zimovanje, pa vam je potrebno da napunite baterije u pauzi skijanja, ovde sigurno nećete ostati gladni. U brojnim restoranim možete jesti sve što vam stomak poželi, od lokalnih kopaoničkih specijaliteta do raznih jela internacionalne kuhinje, a neki ugostiteljski objekti osim vrhunske hrane nude i prelepe poglede na okolinu.

Ako ste orijentisani ka domaćoj kuhinji, u etno-restoranima Kopaonikakoji su poslednjih godina sve popularniji, naići ćete na bogato ponudu domaćih jela, poput kopaničkog kajmaka, domaće gibanice, kupusa i pasulja sa suvim mesom, jela sa  roštilja, dimljene pastrmke. Ukoliko pak volite internacionalnu kuhinju, svoje mesto naći ćete u nekom od brojnih modernih restorana.

5. BUDITE AKTIVNI NA KOPAONIKU

Za sve koji vole aktivan odmor, Kopanik ima razne zanimljive sadržaje tokom čitave godine. Biciklističke i pešačke staze koje vode do najlepših vidikovca planine, avanturistički park na Kopaoniku, zip lajn, tjubing, bob na šinama, teretane, sportski tereni – samo su deo ponude. A za one koji vole adrenalinske avanture tu su planinarenje, alpinizam i paraglajding, dok oni koji bi da upoznaju Kopaonik na malo drugačiji način mogu odabrati jahanje konja sa vodičem i safari ture. Nemojte propustiti panoramsku vožnju žičarom koja će vam pružiti nezaboravni užitak posmatranja najlepših predela Kopaonika iz ptičije perspektive.

Povezane vesti
Prikazujem...