Pola Srba slavi, pola ide u goste: Danas je Sveti Nikola, zaštitnika dece, putnika, trgovaca i mornara

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu i proslavlja se 19. decembra kao krsna slava i zaštitnik brojnih hramova i najvećeg broja Srba, te se ne kaže džabe da danas pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara i putnika.

0

Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili.

Sveti Nikola preminuo je 19. decembra 345. godine (prema starom Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici Svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč “niki” znači pobeda, a “laos” znači narod, vernici. Na pravoslavnim ikonama najčešće se predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci, a posvećeno mu je više od 600 crkava i manastira SPC.

Foto: Shutterstock

Prema predanju smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Prema verovanju bio je zaštitnik putnika i gospodar vode, a veruje se i da on prevodi upokojene duše u svet mrtvih. I danas se veruje da Sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Ovog velikog sveca poštovali su čak i turski lađari.

Knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je dizao slavu, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

Kada je reče o slavskoj trpezi u moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. Danas, kada pravoslavlje više nije progonjeno, i kada svako može slobodno da slavi svoju slavu, slaviti mrsno posnu slavu je težak greh, tako da ne postoji nijedan razlog da se na slavskoj trpezi nađe ništa osim ribe ili morskih plodova. Dakle, kako Svetac pada u vreme velikog božićnog posta, isključivo posna hrana se sprema za slavu.

Foto: Wikipedia

Za Svetog Nikolu se ne vezuje dovoljan broj lokalnih običaja, a zabeležena su verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik – nerotkinje upravo njega mole za porod, ponegde je zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Jedna od najpoznatijih priča je da je svakog decembra biskup Nikola svoju godišnju zaradu davao siromašnim porodicama. Iz toga se stvorio mit i o tri zlatne kugle koje sv. Nikola ubacuje u kuće najsiromašnijih u vreme kada ga slave, 6/19. decembra.

Foto: Shutterstock

Prema narodnom verovanju na Svetog Nikolu sprema se obavezan ukras za božićnu trpezu, mlada pšenica kako bi vam godina bila berićetna.

U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan.

Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet, a slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.

Izvor BKTVNews/SK Magazin
Povezane vesti
Prikazujem...