Regionalni izbori u Nemačkoj: Novi udarac za Angelu Merkel

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel po drugi put na regionalnim izborima u pokrajini Baden-Virtemberg nije uspela da pobedi.

0

Iako je do saveznih izbora u Nemačkoj više od godinu dana, i iako je jasno da regionalni izbori u toj zemlji nisu toliko značajni, rezultati nedeljnih regionalnih izbora u tri nemačke savezne pokrajine pokazali su da politički pritisak na kancelarku Angelu Merkel sve više raste, posebno posle činjenice da je desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) sa svojim antiimigracionim stavovima dobila veliku podršku birača, znatno veću nego što se očekivalo.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel po drugi put na regionalnim izborima u pokrajini Baden-Virtemberg nije uspela da pobedi.

56e6a71de4b06bf17b7b05dc.jpg
To je izuzetno snažan politički udarac za stranku koja je u toj pokrajini osnovana i kojom je suvereno vladala praktično pola veka. U toj pokrajini u kojoj je glavni grad Štutgart, pobedili su Zeleni sa oko 30 odsto glasova, i najverovatnije će nastaviti koaliciju sa socijaldemokratama (SDP), dok je CDU osvojio 27 odsto glasova, što je za čak 11 odsto manje u odnosu na izbore 2011. godine.

Interesantno je da je AfD osvojio 14 odsto glasova, znatno više nego što su im davale predizborne ankete. I u zapadnoj saveznoj državi Rajna-Palatinat CDU je doživeo poraz od SDP-a.

Demohrišćanima nije pomogla i ambiciozna političarka Julija Klekner, za koju kažu da je glavni konkurent Angeli Merkel u stranci. I ovde je AfD osvojio 12 odsto glasova, što je, takođe, znatno više od anketa.

CDU je jedino u istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt uspela da očuva vlast, sa 30 odsto podrške, ali je tu AfD osvojila skoro 24 osto glasova, čime je postala druga partija po snazi u toj nemačkoj saveznoj državi.

Politički analitičari ipak ističu da je pozitivna stvar što, zbog izborne kombinatorike, AfD ni u jednoj od pokrajina najverovatnije neće ući u izvršnu vlast.

56e6a72fe4b06bf17b7b05dd.jpg
Međutim, činjenica je da je realno najveći pobednik izbora AfD, koju predvodi populistička političarka Frauke Petri, koja je postala poznata i po stavu da u slučaju preke potrebe na izbeglice treba i pucati na granicama. AfD je na ovaj
način praktično postao treća politčka snaga na sceni u Nemačkoj.

Ovako dobar rezultat Afd-a na pokrajinskim izborima je ozbiljan pokazatelj nezadovoljstva nemačkih birača imigracionom politikom nemačke vlade i kancelarke Angele Merkel.

Taj negativan stav birača prema migrantima dodatno je pojačan posle skandala u novogodišnjoj noći u Kelnu i drugim nemačkim gradovima i napada migranata na veći broj žena. Pokušaji ,,velike koalicije“ CDU-SDP na saveznom nivou da pooštri politiku ,,otvorenih vrata“ za migrante očigledno nije ostavilo značajniji utisak na birače, koji se sve više okreću AfD-u, koji šalje veoma jasne poruke o potrebi zatvaranja granice, očuvanja nemačke tradicije, čak i po cenu oružane akcije prema migrantima, ako je to potrebno.

Sa druge strane, nemačka javnost je prilično kritički dočekala sporazum EU sa Turskom oko migrantske krize. Isto tako, i da se zaustavi priliv novih migranata u srce Evrope, Nemačka mora da reši pitanje oko miliona izbeglica sa Bliskog Istoka koji su u proteklom periodu stiglo u tu zemlju.

A to i za ekonomski moćnu Nemačku neće biti nimalo lak zadatak. Jasno je da je migrantska kriza definitivno EU pogurala ,,u desno“. Tome je doprinela i činjenica da zvanični Brisel dugo vremena ne uspeva da pronađe jedinstveni odgovor na ovu izbegličku krizu. I to je dalo “vetar u leđa” ekstremnoj desnici – vidimo kako raste Nacionalni front u Francuskoj, a sada vidimo i jasne tendencije rasta AfD-a u Nemačkoj.

Sada postaju vrlo realna upozorenja pojedinih analitičara, ali i političara, koji su predviđali da bi nerešavanje problema “migrantske krize” moglo duboko i ozbiljno da uzdrma temelje EU.

Angela Merkel i njen CDU, ali i socijaldemokrati Zigmara Gebrijela dobili su na ovaj način ozbiljno upozorenje pred savezne izbore u Nemačkoj naredne godine. Biračko telo skreće u desno, traži se ozbiljan odgovor na migrantsku krizu, ali očigledno i na sveobuhvatnu krizu u EU. Desničari u ključnim zemljama EU nalaze se “na ivici” da, na jedan ili drugi način, udju u izvršnu vlast i budu uključeni u donošenje ključnih političkih i ekonomskih odluka.

U takvom slučaju, to bi mogla da postane neka sasvim drugačija Evropska Unija.

Povezane vesti
Prikazujem...