Svet biznisa: Ne brže od morala

Put do radnog mesta popločan je maksimom renesansnog filozofa Makijavelija da cilj opravdava sredstva. Nekada se cenilo znanje, lojalnost, kolegijalnost i veštine.

0

Današnja bitka za radna mesta u Srbiji, ali i na globalnom tržištu rada je forsiranje brzine umesto poštovanja procedura, kao i površnost umesto sistemskog znanja.

Rad u kompanijama sve više liči na gladijatorsku borbu bez pravila i radne etike. Svetu rada sve više nedostaju temeljna znanja, kreativne veštine, kolegijalnost i timski rad.

Bitka za radno mesto ravna je pravom socijalnom konfliktu, jer nema dovoljno radnih mesta koliko ima nezaposlenih.

Često stručni i moralni gube bitku pred površnim, ali lukavim uposlenicima, a znanje kapitulira pred improvizacijama koje se kasnije pokažu kao pogubne.

Tako se formiraju nove društvene grupe i elita modernih ”belih kragni”. Put do posla postaje prava čarolija, a onda radne putanje na poslu krivudaju i pretvaraju se u beskrajni sistem obamana, prevara i demonstriranja ne samo neznanja, već i pokazivanja lične i radne oholosti i gubitka moralnog indentiteta.

Što je veća korporacijska ili državna pozicija sve je niži nivo proceduralne odgovornosti. Tako su istraživanja pokazala da svaki četvrti radnik redovno preskače važne korake kako bi što pre obavio zadatak. Bitka za opstanak na radnom mestu nije u kvalitetu i stručnosti, već u brzini kao pogrešnom etalonu za efikanost.

“Poslovanje brzinom misli”, kako glasi moto Bil Gejtsa sada se bukvalno primenjuje kao ”mantra” za mnoga radna mesta, pre svega, u sveri IT tehnologije, poslovnog upravljanja, trgovine, ali i javnog mnjenja.

Svaki posao ima svoje procedure. Preskakanje procedura posebno brine u donošenju važnih odluka u državnim poslovima, narodnom zdravlju, sistemu nacionalne bezbednosti i ekologije, ali i u međusobnim odnosima među ljudima.

Zaposleni često zanemaruju kvalitet, pa u određenim slučajevima prave i bezbednosne propuste što može da bude od nacionalne i globalne opasnosti, posebno kada je reč o farmaceutici, medicini, poljoprivredi, upotrebi nuklearne energije ili u kreiranju strategije nacionalnog obrazovanja.

Nekada se u narodu govorilo da ”sve što je brzo, to je i kuso”, a danas je brzina iznad svega. Korporacije, bez obzira na to da li su državne ili privatne, postaju pravo ”ratište” instant stručnjaka koji se uče prevarama u poslu. Prevare su postale prava nauka.

Istraživanja pokazuju ljude koji biraju najbrži i najjednostavniji način bez obzira na posledice. Takve ljude “krase” sledeće osobine: neiskrenost, impulsivnost, manipulativnost, narcizam, nedostatak empatije.

Tako radna mesta i kompanije postaju uporišta prevara i gubitka solidarnosti. Ako te kolegijalnosti nema na poslu, ona neminovno mora da trpi porodica i društvo, što u krajnjoj instanci preti globalnoj destrukciji. Gubitak odgovornosti za procedure skupo košta društvo u zdravstvu ili državnom menadžmentu. Po istraživanjima, tome su nešto skloniji muškarci od žena, pre mlađi nego stariji.

Ovaj nakaradni sistem prividno dovodi do veće produktivnosti, ali rizici su brojni i na štetu i zaposlenih i društva u celini. Cena brzine u biznisu jeste gubitak humanosti i humanizacije radnih mesta i svođenje čoveka na ”misleću mašinu” sa malim kapacitetima racionalnog mišljenja i empatije.

Povezane vesti
Prikazujem...